G3101
μαθητής • ученики
Определение:
[Ученик, последователь.]
|
Часть речи:
Существительное мужского рода
From G3129 (manthano); a learner, i.e. Pupil — disciple.
Синодальный:
ученики , учеников , ученикам , учениками , ученик , из учеников , то ученики , ученика , учеником , к ученикам , ученику , для ученика , и , на учеников , я ученикам , и ученики , Иисус ученикам , с учениками , учениках , за ним ученика , он ученик , к тамошним ученикам , когда ученики , некоторые ученики , Кипрянину
King James Bible:
disciple, disciples, disciples'
English Standard:
[them], [other] disciples, disciples', [the] disciples, disciples [was there], disciples [to Him], A disciple, disciples {to Him}, [those], disciple, disciples [there], [they], disciples, a disciple, the disciples
New American:
pupil, disciple, disciples, disciples'
Греческий текст:
μαθηταὶ, μαθηταί, μαθηταῖς, μαθητάς, μαθητὰς, μαθητῇ, μαθητὴν, μαθητής, μαθητὴς, μαθητοῦ, μαθητῶν


